Intendant Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca u Oliver Frljić je, valjda osjećajući „ugroženost“ da dade intervju kojem od hrvatskih medija, s novinarom Radom Dragojevićem „obilježio“ je pravoslavni Božić razgovorom za tu tiskovinu koja ne izražava mišljenje većine srpske manjine u Hrvatskoj, jer se radi o otuđenom od hrvatskih Srba tjedniku koji je pod šapom predsednika Srpskog nacionalnog vijeća Milorada Pupovca koji od svojega srpstva pravi „etno biznis“!
Kada su godinama nakon završetka rata, dakle u miru, kod Slunja zbog tehničke greške u istom danu pala dva aviona Hrvatskog ratnog zrakoplovstva, a piloti spasili život katapultiranjem iz aviona, srpske „Novosti“ su to objavile na naslovnoj stranici uz naslov: „Oba dva, oba dva su pala!“. Mlađe čitatelje moram podsjetiti da je to bio pobjednički poklič hrvatskih branitelja koji su kod Šibenika protuzračnim raketama lansiranim s bacača na ramenu oborili dva aviona neprijateljskog tzv. Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, koji su prijee toga bombardirali položaje hrvatskih branitelja. Toliko o političkoj orijentaciji te tiskovine koju financiraju hrvatski građani.
Oliver se Frljić osjeća „ugroženo“ u hrvatski multikulturalnoj Rijeci, pa sa stranica „Novosti“ (tako se zove i unutrašnjo-politička rubrika Novog lista), napada riječkog nadbiskupa mons. dr. Ivana Devčića (doktora filozofije, doktorat na temu Berdjajeva) riječima koje su „novolistaši“ stavili u naslov: „Kazalište nije crkva da se bavi vjerskim osjećajima“. Tipična provokacija produženih Obersnelovih ruku, dvojac Frljić – Marin Blažević, koji zloupotrebljavaju svoj posao za političke obračune na liniji politike riječkog i nacionalnog SDP-a.
„Moj kolega Marin Blažević i ja pokušavamo proširiti polje izvedbenih praksi jedne nacionalne kazališne kuće i samim time revidirati njen koncept“, ističe Oliver Frljić, pa ga otvoreno pitam: Zašto vam smeta što je HNK Ivana pl. Zajca nacionalno kazalište, da li bi trebalo revidirati ono hrvatsko i narodno što mu je u imenu? Sudeći prema njegovim dosadašnjim provokacijama, pa i najnovijoj u ovom intervjuu da je u Hrvatskoj na djelu klerofašizam, odgovor je potvrdan.
Oliver Frljić, odnedavno stanovnik Rijeke, grada koji se svojom multikulturalnošću može pohvaliti više od dva stoljeća, pokušava „prosvjetiteljski“ soliti pamet ne samo Riječanima, već i svim Hrvatima, zlourabeći, ponavljam, svoju funkciju intendanta. Da je tome tako, govori i sljedeći citat u kojemu optužuje nadbiskupa Devčića, kojemu je je u Riječku prvostolnicu, katedralu Svetog Vida, došao i premijer Zoran Milanović čestitati Božić (ali tada Frljić još nije bio Fiuman) 2013. godine u kojem sir Oliver kaže: „Kada ljudi… iz ovog hrvatskog i narodnog zaključuju da bi to trebalo biti još jedno mjesto strukturalnog nasilja većine nad različitim manjinama, onda nema mjesta čuđenju“, zaključuje Frljić.
Rijeka je otvorenih ruku dočekala i Olivera Frljića i Marina Blaževića, pa sam i ja pozdravio njihov dolazak nakon predstave „Aleksandra Zec“. Ali, moram priznati da sam pogriješio. Vrijeme je pokazalo da je Oliver Frljić politička marioneta gradonačelnika Vojka Obersnela i da više vremena provodi ne baveći se svojim poslom, već provokacijama.
Ova najnovija ima tri cilja: Prvo, u drugom krugu predizborne kampanje staviti se u službu Ive Josipovića optužbama za klerofašizam u Hrvata, te drugo, dugoročno još za njegovu guzicu važnije, na politički teren prebaciti razgovor o Kazalištu nakon što je na sljedećoj sjednici Gradskog vijeća najavljeno otvaranje teme o lopovluku u Kazalištu, e da bi pokušao spasiti Kazališno vijeće od političke i, možebitno, i kakve druge odgovornosti. I, treće, najbitnije, da se u Rijeci stvori „zla krv“ između Hrvata i Srba, što je počela Kukuriku koalicija na razini Hrvatske . E, pa to ne dozvoljavam!
Oliver Frljić i Marin Blažević? Oba dva, oba dva! (Giancarlo KRAVAR)
ПРЕССИНГ: Оба два, оба два!
Интендант Хрватског народног казалишта Ивана пл. Зајца у Оливер Фрљић је, ваљда осећајући “угроженост” да даде интервју којем од хрватских медија, с новинаром Радом Драгојевићем “обележио” је православни Божић разговором за ту штампу која не изражава мишљење већине српске мањине у Хрватској, јер се ради о отуђеном од хрватских Срба недељнику који је под шапом председника Српског националног већа Милорада Пуповца који од свог српства прави “етно бизнис”!
Када су годинама након завршетка рата, дакле у миру, код Слуња због техничке грешке у истом дану пала два авиона Хрватског ратног ваздухопловства, а пилоти спасили живот катапултирањем из авиона, српске “Новости” су то објавиле на насловној страници уз наслов: “Оба , оба два су пала! “. Млађе читаоце мора да подсетим да је то био победнички поклич хрватских бранитеља који су код Шибеника Протуваздусна ракетама лансираним с бацача на рамену оборили два авиона непријатељског тзв. Југословенског ратног ваздухопловства, који су пре тога бомбардовали положаје хрватских бранитеља. Толико о политичкој оријентацији те штампу коју финансирају хрватски грађани.
Оливер се Фрљић осећа “угрожено” у хрватски мултикултуралној Ријеци, па са страница “Новости” (тако се зове и унутрашњо-политичка рубрика Новог листа), напада ријечког надбискупа монс. др. Ивана Девчића (доктора филозофије, докторат на тему Бердјајева) речима које су “новосташи” ставили у наслов: “Позориште није црква да се бави верским осећањима”. Типична провокација продужених Оберснелових руку, двојац Фрљић – Марин Блажевић, који злоупотребљавају свој посао за политичке обрачуне на линији политике ријечког и националног СДП-а.
“Мој колега Марин Блажевић и ја покушавамо проширити поље изведбених пракси једне националне позоришне куће и самим тиме ревидирати њен концепт”, истиче Оливер Фрљић, па га отворено питам: Зашто вам смета што је Ивана пл. Зајца национално позориште, да ли би требало ревидирати оно хрватско и народно што му је у имену? Судећи према његовим досадашњим провокацијама, па и најновијој у овом интервјуу да је у Хрватској на делу клерофашизам, одговор је потврдан.
Оливер Фрљић, однедавно становник Ријеке, града који се својоm мултикултуралношћу може да похвали више од два века, покушава “просветитељски” да соли памет не само Ријечанима, већ и свим Хрватима, злоупотребљавајући, понављам, своју функцију интенданта. Да је томе тако, говори и следећи цитат у којему оптужује надбискупа Девчића, којему је је у Ријечку првостолницу, катедралу Светог Вида, дошао и премијер Зоран Милановић честитати Божић (али тада Фрљић још није био Фиуман) 2013. године у којем сир Оливер каже : “Када људи … из овог хрватског и народног закључују да би то требало да буде још једно место структуралног насиља већине над различитим мањинама, онда нема места чуђењу”, закључује Фрљић.
Ријека је отворених руку дочекала и Оливера Фрљића и Марина Блажевића, па сам и ја поздравио њихов долазак након представе “Александра Зец”. Али, морам признати да сам погрешио. Време је показало да је Оливер Фрљић политичка марионета градоначелника Војка Оберснела и да више времена проводи не бавећи се својим послом, већ провокацијама.
Ова најновија има три циља: Прво, у другом кругу предизборне кампање ставити се у службу Иве Јосиповића оптужбама за клерофашизам у Хрвата, те друго, дугорочно још за његову гузицу важније, на политички терен пребацити разговор о Казалишту након што је председник Листе за Ријеку- Листа пер Фиуме Данко Шворинић, уиме опозиције најавио на следећој седници Градског већа отварање теме о лоповлуку у Позоришту, е да би покушао спасити Казалишно веће од политичке и, евентуално, и какве друге одговорности. И, треће, најбитније, да се у Ријеци створи “зла крв” између Хрвата И Срба, што је почела Кукурику коалиција на нивоу Хрватске. Е, па то не дозвољавам!
Оливер Фрљић и Марин Блажевић? Оба два, оба два! (Ђанкарло Кравар)
a što bi to trebalo značiti (ne mislim na ćirilicu, pa i ja sam svome bratiću iz Pule pisao kartulinu u Beograd na talijanskom dijalektu ćiriličnim pismom) Nego, ” e pa to ne dozvoljavam”. Ma ke kaco si umišlja “kolumnista”, da su svi drugi mone?
Rekao sam prije, ma ovi put veramente: ste monade neću više čitati (i bio sam fin, jer sam pravi fjuman)