Kada se prije desetak godina pojavila knjiga Sofi Kinselle „Šopingholičarka” i narednih nekoliko godina izlazila u nastavcima, žene su potpuno poludjele za njom. Serija „Sex i grad” također se može uvrstiti u one koje su lansirale reč i pokrenule stvari u pravcu gomilanja velikih količina svega – odjeće, obuće, kozmetike, stvari za kuću, pa čak i hrane.
Manija kupovine proteklu deceniju do danas, kao da se povećala. Tržište i ponuda sve su veći, a težnja za kupovinom ne jenjava. U prilog tome govore i razne rasprodaje koje se čekaju noću ili takozvani „crni petak”, kada su tržni centri puni žena i muškaraca željnih popusta. Svjedoci smo hiperproizvodnje mašinerije koja nas vuče u svoje čeljusti i traži od nas da konzumiramo sve što izbaci na tržište.
Pojedini se odupiru tome, ali sve je više onih koji srljaju u nepromišljene i bespotrebne kupovine svega i svačega, svakoga dana. Nije problem kada naš budžet prati našu potrebu za kupovinom, ali kada su prohtjevi veći od zarade, onda stvari nisu baš tako jednostavne. Pomahnitala kupovina postaje problem.
Ipak, kada bi trebalo reći otvoreno, priznati to da ste šopingholičar, mnogi bi rekli kako to nije istina. Ljudi sebe ne vide takvima, oni smatraju gotovo uvijek da kupuju onoliko koliko im je potrebno. A šta nam iskustvo govori? Da li se radi o poricanju ili nas je sramota da priznamo kako ne možemo da odolimo kupovini i kako nas ona, htjeli to da priznamo ili ne, na neki način usrećuje? Pročitajte.
Kupujem kad sam tužna
Mnoge žene posežu za kupovinom onda kada se osjećaju loše, kada im se dogodi neki neuspjeh ili kada su nesigurne u sebe. Par novih cipela ili nova bluza i te kako popravljaju raspoloženje, smatraju mnogi, iako problem neće biti zaista riješen tom prilikom.
Psiholozi tvrde da samo isprobavanje novih stvari može učiniti da se raspoloženje značajno popravi, a kada neki od komada odnesemo kući, to je još neki period kupljenog mira i spokoja. Iako komad nove odjeće može da stvori privid mira i blagostanja, on ne rješava situaciju koja vas je rastužila, on je samo maskira.
Ako osoba to uradi tek s vremena na vrijeme, da bi ponekad pregurala neki loš dan, to može biti posve dobar potez, čak veoma koristan. Ipak, ako neko to radi konstantno i sa namjerom da zatrpa baš sve svoje loše stvari i loše životne okolnosti, onda se takvo šopingholičarstvo treba smatrati patologijom i problemom iz koga treba što pre izaći.
Možda surovo zvuči, ali što duže lažete sebe, to je problem veći.
Sindrom „ružna mi je kosa”
Vrlo metaforički odabrana je kosa kao sindrom, a mogao je da bude i bilo koji drugi deo tela koji nam zadaje nekakve tegobe i stvara probleme. Mi, ljudska bića, nikada nismo zadovoljni u potpunosti svojim izgledom, čak i kada generalno jesmo zadovoljni sobom. Stalno su nam potrebne neke prepravke i još nešto da bismo se osjećali ljepšima.
U takvim situacijama tražimo razloga da odemo u najbližu drogeriju kupiti baš sve što možemo da nam kosa izgleda zdravo, ili da prikrijemo ovu bubuljicu na bradi, učinimo barem malo manje vidljivim celulit na butini… Odaberite sami svoj izgovor ili dodajte novi.
Ista je situacija i sa „nemam što da obučem” problemom. Ima li nekoga da mu se to nije desilo bar jednom? A ima li onih kojima je ovo redovna pojava u životu? Dešava se da orman bude pun stvari, a mi tražimo izgovor da kupimo novu haljinu. Ili par novih cipela jer se ove nikako ne slažu uz kombinaciju. To je neobjašnjiva stvar koja nas s vremena na vrijeme opsjeda i nije je lako pobjediti.
Ljudi smo i imamo svoje slabosti, ali one ne smiju da nas obuzmu. U suprotnom, to je opet problem koji iziskuje preispitivanje, ako ne i ozbiljan rad na tom polju.
Nemam što da radim
Jedan od najčešćih razloga koji „običnu ženu” pretvori u šopingholičarku je dosada. „Nemam što da radim” je ponekad teže od gomile posla koja čeka na stolu. Pitajte one koji nemaju stalno zaposlenje. Ponekad je ispuniti dan prava umetnost (sad prevrću očima mame dvoje i troje djece) i nije zgoreg prošetati se po radnjama, čisto da vidimo što ima.
Sad, ako je višak vremena direktno proporcionalan višku para (što ne bi trebalo da bude slučaj, ali se dešava), eto nama šopingholičarke u najavi. Tržni centri su epicentri zbivanja, kada nas ovakve stvari interesiraju. Ne prođete ni 5 radnji, eto potrošenog vremena za koje ne znate kako je proletjelo.
S modernim tehnologijama, gdje nije ni potrebno da se mrdnete sa mjesta, a da možete toliko toga da naručite od kuće, shopping je još jednostavniji.
Sve krene kao uobičajeno pregledanje novosti po društvenim mrežama. Malo, po malo, Influenceri reklamiraju razne brendove, sa sve tagovima do njihovih profila. I hop! Već ste sa stranice prešli na internet prodavnicu, a iz internet prodavnice je teže izaći nego iz one obične, prave. Te ček još ovo da pogledam, pa ovo, pa ovo i ovo… I tako, prođe dva sata, a u korpi već 5 artikala.
Dok pucneš dlanom o dlan, tu je i adresa, broj telefona i broj bankovnog računa s koga treba platiti račun. A u danu ponekad nije dosadno samo dva sata, nego mnogo, mnogo više…
Ljubav prema modi
Neki ljudi su šopingholičari iz ubjeđenja. Prate modu, vole da su u trendu i ne libe se da pokupe sve zgodne komade koji im padnu pod ruku, kad god im se ukaže prilika. Oni ne kupuju samo kada su tužni, nego i kada su sretni, kada slave, kad im je dosadno, kad se šetaju… Kupuju da bi usrećili sebe, ali i druge ljude. I to je skroz u redu.
Nekada u ovakvim stvarima ne treba tražiti problem. Možda ga, na kraju, i nema. Ima samo lijepe prilike da se nabave stvari koje neko želi. Zato je dobro da postoji i ovakva kategorija ljudi.
Influenceri
U posljednju kategoriju šopingholičara svrstavamo Influencere. Njima je nagomilavanje stvari posao i oni su veoma često krivi što se vi povodite za istim trendom.
Šalu na stranu, ovo novo zanimanje današnjice podrazumijeva da se isprobaju razni proizvodi, u svim domenama, počev od kozmetike i šminke, preko odjeće i da se s publikom podjele iskustva, a sve u cilju olakšavanja izbora kupovine.
Nekako uvijek i sve češće ispada tako, iako bi oni trebalo da pomognu u odabiru, oni u stvari stvore papazjaniju i potrebu da umjesto jednog, kupite barem 3 proizvoda koja su vam potrebna za čišćenje lica.
Zato ne treba slijepo promatrati njihove fioke pune šminke, oni to kupuju (mnogo toga dobivaju) da bi isprobali, a ne da bi se svakodnevno mackali time. Najgore je ako se ta stvorena lažna slika prenese na naivne pojedince, pa oni zbog toga nagrnu u radnje. Jedno je posao i kupovina zbog toga, a drugo je pomodarstvo kojem smo skloni.
Da zaključimo
Ako ste se prepoznali u nekoj od ovih kategorija, vi onda spadate u šopingholičare. To ne mora nužno da bude loša stvar. Imate pregršt savjeta koji mogu pomoći ako ste šopingholičar iz pogrešnih pobuda.
Zapamtite, važno je sljedeće:
Poslije kupovine se kajete (iz bilo kog razloga) – to je loš znak, treba da prestanete.
Poslije kupovine ste zadovoljni stvarima koje ste nabavili i nema poteškoća – nastavite, vi se pravi šopingholičar, bez griže savjesti.
